Proslavili ste prvi rođendan svog deteta. To je već velika osoba visoka oko 75 cm i sa tri puta većom težinom u odnosu na težinu na rođenju ( sa većim ili manjim individualnim odstupanjima). Stoji ili hoda samostalno, predmete drži palcem i kažiprstom, sastavlja prvu reč od pet do šest slova koja ima značenje i, najzad dobija mesto na stolu za jelo. Izbor hrane i način ishrane određuje porodica.
Šta treba da sadrži jelovnik vašeg deteta?
Meso- teleće, goveđe, pileće pripremljeno kuvanjem. Izbegavajte pečeno, a posebno prženo meso. Svinjsko meso, suhomesnati proizvodi i razne mesne prerađevine nisu pogodne za ishranu vašeg deteta. Meso je bogato belančevinama, koje snabdevaju organizam neophodnim esencijalnim aminokiselinama. Njih organizam deteta ne može sam da stvara i zbog toga moraju da se unose hranom. Esencijalne kiseline su osnovni gradivni elementi za svaki organizam, a naročito za dečji. Preporučuje se da dete konzumira meso četiri puta nedeljno kao deo glavnog obroka.
Mleko i mlečni proizvodi- na kraju prve godine dojenja ili upotrebe adaptiranog mleka je već završeno i u svako­dnevnoj ishrani može se preći na kravlje mleko ili njegove prerađevine- jogurt, kiselo mleko, pavlaka, kačkavalj i topljeni sir. Mleko sadrži belančevine, masti, šećere, ali i kalcijum, vitamin A, fosfor i kalijum, koji su neophodni za rad mišića i nervnu ravnotežu. Dnevna potreba dečjeg organizma za mlekom i mlečnim proizvodima ne prelazi 500 – 600 ml.
Riba- deca često ne vole ribu, ali ipak bi trebalo da se nađe na stolu najmanje tri puta dnevno. Osim velike proteinske vrednosti, riba snabdeva organizam esencijalnim masnim kiselinama, omega tri masnim kiselinama, koji štite srce i krvne sudove i jačaju odbrambeni sistem dečjeg organizma i štite od infekcija. Tokom zime i ranog proleća preporučuje se da deca uzimaju najmanje 5 ml ribljeg ulja svakodnevno, čime se obezbeđuje 1/3 dnevnih potreba vitamina A i D, neophodnih za izradu koštanog i mišićnog sistema deteta.
Žitarice- semenke različitih vidova bilja dopunjeni suvim voćem ( palenta, fleks, musli i sl.) najbolje je da se daju kao prvi obrok dana. Žitarice sadrže ugljene hidrate i vitamine grupe B, a suvo voće visoku energetsku vrednost i oligoelemente ( fosfor, cink, selen ).
Iako vam je sve ovo poznato, dešava se da vaše dete odbije neku vrstu hrane, da ne želi meso, povrće ili ribu. Koristite se nekim trikovima uzimajući primer prirpeme hrane u fast food restoranima koju deca vole. Ribu spremajte kao file, bez glave i repa, isečenu na štapiće ili krokete. Meso neka bude seckano ili mleveno. Povrće različitih boja isecite na sitnu parčad i poređajte na štapić, kao za ražnjiće. Starijem detetu dozvolite da, kao veliki kuvar, zajedno sa vama priprema ručak. Interesantno je i ako vaše dete pođe sa vama na pijacu, gde može da vidi sve vrste voća i povrća, gde će mu dobar čovek pokloniti lepu crvenu jabuku.
Vaše dete ide u predškolsku ustanovu. Za razliku od većine zemalja u svetu gde roditelji sami pripremaju obroke, kod nas se hrana priprema u vrtićima po receptu nuticioniste i zadovoljavaju dnevne potrebe deteta prema uzrastu. Izbor hrane je balansiran i sadrži proteine, masti i ugljene hidtare, minerale i vitamine u optimalnom odnosu. Ne zaboravite da naglasite vaspitačima ukoliko je vaše dete alergično ili ne podnosi neku vrstu hrane (intole­rancija).
Često se postavlja pitanje, da li je potrebno da dete jede pre nego ode u vrtić? Odgovor je da ne treba. U prvom satu u vrtiću dete dobija prvi obrok, zajedno sa drugom decom. Ako je već jelo kući, u roku od jednog sata neće moći da jede ponovo i porušiće red i ritam grupe. Zapamtite da je učestvovanje u hranjenju deo procesa socijalnog života deteta.
U vrtiću dete dobija dva puna obroka. Potrebno je dobro proučiti listu ishrane u vrtiću kako biste pravilno odredili sadržaj poslepodnevne užine i večernjeg obroka. Najbolje je da užina bude od voća i povrća, a za večeru mleko i mlečni proizvodi. Na kraju, hrana koju dete dobija u vrtiću i hrana koju vi spremate za vaše dete obezbeđuje detetu zdravu i pravilnu ishranu.
Osnovu ishrane vašeg deteta treba da čine doručak, ručak i večera, kao i dva manja međuobroka ( užine). Izbegavajte da detetu dajete veću količinu slatkih i gaziranih napitaka, jer sadrže mnogo kalorija. Svakodnevno treba detetu nuditi raznovrsnu hranu, da ne preskače doručak, da jede na svakih 4- 6 sati ( za decu do 10 godina), odnosno da ima tri glavna i dva međuobroka. Hrana koju vaše dete unosi treba da bude srazmerna sa njegovom telesnom aktivnošću. Ishrana treba da bude bogata žitaricama, povrćem ii voćem. Uključite proizvode koji sadrže kalcijum, gvožđe i belančevine, a izbegavajte masna, slana i preslatka jela. Pravilnim načinom ishrane sprečićete pojavu gojaznosti, dijabetesa, osteoporoze i doprineti pravilnom psihofizičkom zdravlju vašeg deteta. Ne zaboravite da ste vi najbolji primer detetu i učinite da pravilna ishrana i fizička aktivnost budu sastavni delovi svakodnevnice vaše porodice.

BAZA PIRAMIDE - žitarice
Hleb, žitarice, pirinač i testenine- preporučuje se 6 porcija dnevno. Ova grupa je potrebna zbog energije potrebne za rast i razvoj organizma, zbog vitamina grupe B, prehrambenih vlakana.

DRUGI RED PIRAMIDE - povrće i voće
Preporučuju se tri porcije povrća dnevno. Povrće sadrži dosta vitamina i minerala koji su važni za zdravlje dece. U povrću ima mnogo vitamina A, koji je mnogo važan za vid i zdravu kožu.
Od voća se preporučuju dve porcije dnevno. Ono sadrži mnogo vitamina C koji pomaže ojačavanju imuniteta organizma.

TREĆI RED PIRAMIDE - mleko, meso, riba...
Mleko, jogurt, sir- preporučuju se dve porcije

dnevno. Ovi proizvodi sadrže kalcijum (za rast kostiju i zuba). Češće treba da se konzumira jogurt, mleko sa manjom količinom masti, a ređe puter i topljeni sir.
Meso, riba, jaja, pasulj, orasi, lešnici, kikiriki- preporučuju se dve porcije dnevno. Ovi proizvodi sadrže belančevine (za razvoj mišića) i gvožđe.

VRH PIRAMID - slatkiši i masti
Slatka, masna i slana hrana treba da se jede u manjim količinama. Izbegavajte masti iz mesa i mlečnih proizvoda. Dete sa 5 godina može da sa polumasnog pređe na konzumiranje mleka sa 1- 2% masti. Pilikom pripremanja jela kori­stite maslinovo ulje i ostale biljne masti (suncokret, soja, kukuruz).
Slatkiši imaju mnogo kalorija, malo hranljivih materija, pa izbegavajte beli šećer, slatke napitke, med, slatke sirupe i sl.