Pored različitih istorijskih, kulturoloških, religioznih uticaja na razvitak čoveka, jedinstveni, nezamenljiv uticaj ima majčino mleko- prva i idealna hrana novorođenčeta. Sadrži izbalansirani odnos belančevina, masti, laktoze, minerala i vitamina, što u celosti zadovoljava potrebe deteta tokom prvih četiri, odnosno šest meseci života. Poznato je da sastav mleka menja i tokom samo jednog dojenja. U početku je bogato belančevinama, a kasnije mastima. Mlade majke imaju utisak da je beba koju doje konstantno gladna. To je rezultat odlične apsorpcije i iskorišćavanja mleka, koja se lako prepoznaje po postojano vodenim pelenama i zlatnožutoj stolici bebe. Majčino mleko ima antibakterijsko i antivirusno dejstvo i štiti dete od infekcija oragana za varenje i disanje. Evidentan je nedostatk vitamina D, pa ga treba nadoknaditi kroz kapi tokom prvog meseca života bebe.
Sastav majčinog mleka zavisi od kvaliteta ishrane majke, njenih navika u ritmu hranjenja, njenog pozitivnog stava prema novorođenčetu i dojenju. Učestalost dojenja zavisi od individualnih karakteristika bebe. Uvek će vas dozvati plačem i to majka jako dobro prepoznaje. Tokom prvog meseca beba se doji 8- 12 puta bez određenog reda, dok u drugom i trećem mesecu uspostavlja svoj danonoćni režim dojenja.
Prvih 5 minuta je pravo dojenje, kada beba zadovoljava potrebu za hranom. Sledećih 10- 15 minuta majka i dete zadovoljavaju svoje emocionalne i socijalne potrebe- ljubav, zaštitu i osećanje pripadanja porodici i zajednici. Uspešno dojenje majka će uvek prepoznati na licu deteta. Tada je mirno, spokojno, najčešće u snu sa osmehom na usnama.
Dojenje ne mora uvek da bude uspešno. Razlozi za to su različiti i zavise kako od majke tako i od bebe. Majka može da bude nedovoljno zrela, socijalno neadaptirana, iscrpljena. Dete može da bude rođeno sa malom kilažom, teško bolesno dete. I sredina u kojoj živi majka može da bude jedan od faktora.
Danas se u visokoindustijskim zemljama traga za načinom da se majčino mleko i dojenje zamene adaptiranim mlekom i ishranom iz bočice.
Ovaj stav se ne prihvata u grupama koje život doživljavaju i definišu kao deo iskonskog poretka u prirodi.